Crevni paraziti!

Parazit, naime oduzima domaćinovom organizmu životnu snagu i energiju, čime se smanjuju energetske rezerve organizma, skraćuje životni vek i povećava mogućnost nastanka i  težih bolesti kao sto je rak.

Čišćenje organizma ANTIPARAZITNOM terapijom( koja podrazumeva i čišćenje jetre), jednostavno je metoda koja nije skupa, dok su efekti neprocenjivi.Ukoliko se budete pridržavali  vrlo jednostavnih uputstava, ubrzo ćete osetiti novi priliv energije i probuditi svoj uspavani metabolizam. Ovo je proveren način za bolje stanje kako vašeg tela tako i vaše psihe. Sprečava se trovanje organizma otpadima koje izlučuju praziti.

Uspešno se možete očistiti od parazita primenom antiparazitnog programa.

Naručite još danas vaš  antiparazitni komplet!

Uz AP šaljem i uputstvo kako da upotrebite antiparazitni program .

060 0851 088       013/ 2104674

Opasne muve

Najopasniji živi prenosilac crevnih zaraznih bolesti sa izmeta čoveka i životinja jeste muva pa je leti, zbog povećanog broja ovih insekata, najveća učestalost zaraze crevnim parazitima. Poznato je da se muve brzo nađu na svežem izmetu, jer imaju odlično razvijen njuh, kojim mogu da otkriju smrdljive gasove svežeg izmeta. Pošto se muva, osim izmetom, hrani i ljudskom hranom i organskim kuhinjskim otpacima u raspadanju, najbrži je i najčešći prenosilac crevne zaraze od izmeta do ljudske hrane, tj. usta.

Gliste kao i mnoge zarazne bolesti, najčešće se prenose izmetom. Za prenos zaraze od izmeta zaražene osobe do usta zdravog čoveka vrlo je važna voda, ali ne kao direktan, već kao indirektan prenosnik bolesti. Glavni prenos odvija se preko ruku i hrane, tj. nedovoljnom higijenom ruku i neopranom ili termički nedovoljno obrađenom hranom. Osim toga, zaraza se lako prenosi rukama ako ih ne peremo posle vršenja nužde, jer neki crevni paraziti polažu razvijena jajašca u okolinu čmara. Zato, ako nema vode za održavanje čistoće ruku, ili je ima malo, prenos crevnih parazita je brz i siguran.

Kad je reč o izmetu kao izvoru zaraze crevnim parazitima, treba znati da takav izvor nije ograničen na neki mali prostor, niti je njegovo trajanje kratko. Kod izmeta ostavljenog u prirodi zarazni oblici crevnih parazita šire se vodom i jakim vetrom, a uzročnici bolesti koji su se našli u izmetu nastoje što duže da opstanu u novoj okolini, tj. u zemljištu i vodi. Ako dospeju do poljoprivrednog zemljišta, ne zagađuju samo tlo, već i povrće i nisko voće, kao što su jagode.

Zajedno sa povrćem koje se jede sirovo (salata, luk, rotkvice, šargarepa) i sa niskim voćem, šire se jajašca i larve crevnih parazita. Zato je zaraza crevnim parazitima i dalje raširena u nekim zemljama gde se nedovoljno razgrađeni izmet koristi kao prirodno đubrivo, jer razvojni oblici nekih otpornih crevnih parazita mogu u toplom i vlažnom okruženju da opstanu nekoliko meseci, a ponekad i do godinu dana. Drugi način širenja zaraze crevnim parazitima je preko životinja koje izmet privlači kao hrana.

Simptomi zaraženog čoveka

slabost, apatija, depresija hronični umor gubitak apetita manjak gvožđa (anemija)

– nesanica
– nervoza, razdražljivost, hiperaktivnost
– nadutost trbuha i gasovi
– glavobolja
– bolovi u trbuhu

Osoba zaražena crevnim parazitima ne mora odmah pokazivati znake bolesti. Hoće li se javiti tegobe i simptomi, zavisi od vrste i broja parazita, od mesta gde su se nastanili i oštećenja koja su prouzrokovali. Iako je broj vrsta crevnih parazita vrlo veliki, najčešći su obli crvi ili gliste i pljosnati crvi kao što je pantljičara.

OBIČNA GLISTA

Obična ili velika bela glista (Ascaris lumbricoides) spada u najčešće crevne parazite. Nastanjuje se u tankom crevu, a može ih odjednom biti više desetina ili čak više stotina. Duge su 25-40 cm, debele oko 4 mm, a ženke su najčešće duže od mužjaka, koji ima zakrivljen rep. U crevu se hrane polusvarenom hranom koju je bolesnik pojeo, zbog čega dolazi do neuhranjenosti i malokrvnosti. Osim toga, gliste izlučuju otrovne proizvode razmene materija, koje telo upija i koje vrlo štetno deluju na organizam. Posle oplodnje, ženke u crevima polažu jajašca. Svaka oplođena ženka ostavi više hiljada jajašaca svakog dana, i to tokom nekoliko meseci, koliko živi. Jajašca sa izmetom izlaze iz tela, a na letnjoj temperaturi i određenoj vlazi u njima se razvijaju larve.

Ako se s neopranim i zaraženim voćem ili povrćem jajašca unesu u organizam, odnosno progutaju, u tankom crevu razviju se larve. One prolaze kroz zid creva i ulaze u krv, pa krvotokom stižu u srce i pluća, a iz pluća u jednjak i potom u želudac. Iz želuca već odrasle gliste ponovo dolaze u creva, gde se posle 6 nedelja polno razviju. Prolazeći kroz pluća, larve mogu da prouzrokuju sitna krvarenja i upale, a nadraživanjem glasnih žica izazivaju promuklost. Ceste su smetnje koje uzrokuju odrasle gliste. Svojim tvrdim ustima mogu da oštete zid creva i izazovu krvarenja i bolove, mogu da zatvore žučne kanale i prouzrokuju žuticu, a često i upalu slepog creva. Ponekad gliste probiju zid creva i izazivaju upalu trbušne maramice, čije posledice mogu biti vrlo teške. Ako se veći broj glista smota u klupko i spreči normalno varenje, javlja se neprekidno povraćanje i jaki bolovi u trbuhu.

DEČJA GLISTA

Dečja, končasta ili mala glista (Enterobius vermicularis) najčešći je crevni parazit kod dece, iako se ovom glistom često zaraze i odrasle osobe. To je mali beli crvić dugačak oko 1 cm i tanak kao konac, koji takođe živi u tankom crevu i može se namnožiti u velikom broju. Kao i kod zaraze Velikom glistom, jajašca male gliste unose se u organizam neopranim voćem i povrćem i preko prljavih ruku. Iz jajašaca unetih u organizam, u crevima se razvijaju larve. One nastanjuju donji deo tankog i početak debelog creva, gde polno sazrevaju. Polno zrele ženke svakih 6-7 nedelja spuštaju se do čmara i na okolnoj koži polažu jajašca, kojima je za dalji razvoj potreban vazduh. Jajašca polažu najčešće noću, i u to vreme u području čmara javlja se vrlo jak, nesnosan svrab. Zbog svraba se oboleli od glista češe, čime oštećuje kožu i stvaraju se gnojne ranice. Posle češanja, na prstima i pod noktima ostaju jajašca koja se najčešće prenose u usta, pa dolazi do ponovne zaraze jajašcima sopstvenih glista. To je često razlog što oboleli ni pažljivim lečenjem ne mogu da se oslobode ovih parazita. Zato preko potrebna pojačana higijena, jer zbog učestalih pranja jajašca, koja sazrevaju 36 sati, neće imati vremena da sazre. Iako se često čini da lekovi protiv glista nisu pomogli, uzrok ponovne zaraze je sa-mozaraza, a ne neefikasnost leka. Zato lek protiv glista treba uzeti dva puta. Posle 7 dana uzimanja pravi se pauza od 7 dana, potom lek treba uzeti ponovo,on ubija samo odrasle gliste i može se pričekati da mlade odraste. Osim što organizmu oduzimaju hranu, pa zaražena osoba mršavi izlučivanjem otrovnih materije gliste često izazivaju smetnje varenju, pad imuniteta, malok nost, umor, tamne podočnjak nervozu, nemir, nesanicu it. Zbog toga njihovo prisustvo treba smatrati bezopasnom bolešću. Na sreću, ne moraju svi koji zaraze jajašcima glista imati gliste – dobro opšte stanje organizma normalno varenje mogu spreče da se jajašca razviju.

PANTLJIČARE

Od pljosnatih crva najčešće su zarazne pantljičare (Taenia), a među njima svinjska (Taenia solium) i goveđa pantljičara (Taenia saginata). Za njihov razvoj potrebni su svinja ili goveče, u kojima se razvijaju larve, i čovek, u kome larva odraste u pantljičaru. Pantljičara, kao i gliste, živi u tankom crevu čoveka. Najčešće je jedna, ali ponekad ih ima i više. Pantljičare su gori paraziti od glista, a vrlo ih je teško odstraniti jer se sisaljkama na glavici čvrsto pripiju uz zidove creva. Telo im se sastoji od niza belih članaka u kojima se razvijaju jajašca, a svaka pantljičara proizvede stotine hiljada jajašaca. Kada sazru, pantljičara ih oslobađa odbacivanjem polno zrelih članaka. Iako odbacuje članke, tj. zadnje delove tela, pantljičara ne postaje kraća, jer odmah izrastu novi članci. Ako izmet u kome se nalaze odbačeni zaraženi članci dospe na travu, pa svinja ili goveče s travom pojedu jajašca pantljičare, u crevima zaražene životinje razvijaju se larve. One prodiru kroz zidove creva i putem krvotoka dolaze u mišiće i druge organe. Na tim mestima larve se pretvaraju’u bobice u kojima se razvijaju začeci glavica pantljičara. Kada čovek pojede nedovoljno kuvano ili pečeno bobičavo meso.

ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ЛЕКОВИТОГ БИЉА
Данијела Стаменковић Радаковић, 

Жарка Златара 5, 26340 Бела Црква, Србија

фиксни тел. 013 2104674     моб. 060 0851088 
е-маил: szrsatva@gmail.com 

    

Na raspolaganju je izvesna količina Antiparazitnog kompleta i u Crnoj Gori, lično preuzimanje na adresi : IGALO, naselje Gomila bb, tel. 031 335 676 mob. 031 690 85476 (Slobodan-Cile)

 

 http://dijetaplus.com/crevni-paraziti/